Молитва, дах душе (Προσευχή, η αναπνοή της ψυχής) – RUGĂCIUNEA, RESPIRAŢIA SUFLETULUI (SERBIAN)

Молитва, дах душе

(Προσευχή, η αναπνοή της ψυχής)

Митрополита Флорине о Августина Кандиота

προσευχηДрага моја децо, месец септембар је месец када почиње нова школска година . Првог дана када почиње школа бива освећење. Ученици, родитељи, старатељи, учитељи и наставници се сакупљају у предворју школе да чују молитву коју упућује свештеник. Свештеник моли Бога да благослови децу која почињу нову школску годину.

То освећење које бива у нашим школама је један свети обичај. Наши стари преци, пре него што је дошао Христос на свет, су имали навику пре почетка сваког посла да се помоле. Имали су рито: “Са Богом започети”. Сваки почетак, дакле, бива са Богом. Међутим и у време када је наша домовина била у ропству од Турака и није било јавних школа, мали хришћани  на празник Воздвижења Часног Крста, 14/27 септембра  су се окупљали у манастирима и црквеним  двориштима  и започињали своју наставу са молитвом “Крсте Господњи, помози нам”, коју су понављали са сузама у очима. Колико су само то биле тешке године да би научили слова деца Грчке! Сада има пуно школа у Грчкој и има пуно више олакшица да би се деца образовала. Један разлог више да се моле и захваљују Богу.

Молитва је једна потреба, духовна потреба, коју осећа сваки човек, на којој страни света и да живи. Путописци који су путовали у земље дивљих племена која су живела у шумама који нису  имала  школе а  ни куће, него су живели у привременим колибама, тамо  су путописци видели да се  и они моле. Чим се ујутру појави Сунце, њихов поглавица  удара  у један бубањ, направљен од лавове коже  а тада сви клече и са повицима радости и захвалности поздрављају Сунце које излази. За свога Бога имају Сунце. Видите, да се и дивљаци(можда домородци ил друга реч) моле. Сви народи се моле. Ако се они моле, пуно више треба ми да се молимо, чија је религија једина истинита религија на целом свету.

***

Христос, који је основао Цркву, поручује, својим ученицима да воле молитву. Сам Христос је био непревазиђени пример молитвености. И на крсту, где је толико трпео за спасење света се молио.Молитва је нераздвојна од Христовог живота, као и од живота свих светитеља.И ви , децо моја, да се молите. Не само на почетку школске године, већ увек да се молите.

Молите се ујутру чим се пробудите. Захвалите Богу, што вас је чувао целу ноћ. Да се молите  сваки дан пре поласка у школу. Да молите Господа нашег Исуса Христа да вас просветли у учењу. Један познати научник је говорио, када је ишао у гимназију,  да је у  неким предметима као што је математика приметио потешкоће у разумевању, молио се и тражио божанско просветљење, и тако је успео да реши и најтеже задатке. Ово не значи да ће ученик занемарити учење и само се посветити молитви, зато што Христос не воли лењиве ученике. Он жели да су ученици марљиви. Да читају књиге и да прате пажљиво учитеље и наставнике, и када ученици чине све што се од њих захтева, онда Христос видећи њихову вољу и труд, чује молитву те изабране деце. Пробајте и уверићете се заиста, какву помоћ даје у учењу молитва.

Да се молите у подне, када седате за сто да ручате. Немојте заборавити да се захвалите Христу, који даје хлеб и све друге материјалне ствари. Без благослова Његовог земља би пресушила. Молите се и увече. Пре спавања, клекните и замолите Христа да вас сачува од сваког зла као што су у старо време говорили мали хришћани: “Свети анђеле, чувару мој свети, моли Бога за мене”.

Молите се не само сами, пробајте уверити и своју браћу и родитеље, као што сви заједно ручате   исто тако је добро и спасоносно да се сви чланови породице моле заједно. На жалост веома је мало породица где се отац, мајка и деца моле заједно. Тамо где је породична молитва, тамо је и опроштај, мир, љубав и срећа. Христос уједињује целу породицу. Уједињује је са заједничком молитвом. На жалост, у кућама  где се нико не моли,  сваки дан се чују само псовке и хуле.

***

Да се молите не само са члановима своје породице, већ се молите и заједно са својим друговима у школи. У старо доба сви ученици су у недељу ујутру се окупљали испред школе и заједно са својим учитељима и наставницима ишли у храм своје епархије и присуствовали литургији. То је био један леп призор, да неко види ученике у реду да иду сви заједно у цркву. Сада се тај заједнички одлазак у цркву укинуо. Не решавамо овде  зашто се укинуо тај свети обичај. Они који су га укинули, у неком другом случају, када треба да дође у школу неки велики научник, обавезују сву децу да буду на његовом дочеку. Велики, видите је министар, али је мали Христос кога смо позвани сваке недеље да дочекамо у храму вршећи свету литургију! На жалост у наше доба многе су стране настојале децу Грчке да спрече да иду у цркву, да се не моле, да не буду религиозни, са мало речи борили су се  да наша омладина постане нерелигиозна.

Али, ви, драга моја децо, сада када вас нико не обавезује да идете у цркву, сада треба да докажете да волите цркву. Немојте се угледати на ону децу, који док звони црквено звоно, спавају. Ви, мали хришћани, чим чујете звону у недељу, трчите у цркву. Тамо ћете пронаћи и другу децу која воле цркву. Станите поред њих са побожношћу и пажњом и пратите до краја свету литургију.  Ако сте спремни, причестите се светим тајнама. Тако, са заједничком молитвом коју ћете учинити заједно са другом децом и са божанским причешћем, узећете снаге да победите лукавог, да напредујете у својим предметима као и  у вери и у врлини. А када одрастете, сетићете се са ганућем  свих дана када сте са вашим добрим родитељима и учитељима ишли у цркву да се заједно молите.

***

Драга моја децо, заволите молитву. Свако ваше школско дело да започињете и да завршавате са молитвом. Молитва у школи. Молитва у кући. Молитва лична. Молитва породична. Молитва са друговима и другим хришћанима недељом у цркву. Као што ваша плућа стално удишу ваздух, тако исто непрестално треба   да се молите. Молитва нам је неопходна колико и ваздух. “Непрестално се молите”, препоручује нам апостол Павле, дакле, молите се без престанка.

С очинском љубави

ваш духовни отац

 

Source:http://www.augoustinos-kantiotis.gr/?p=20709

Молитва, дах душе

(Προσευχή, η αναπνοή της ψυχής)

Митрополита Флорине о Августина Кандиота

προσευχηДрага моја децо, месец септембар је месец када почиње нова школска година . Првог дана када почиње школа бива освећење. Ученици, родитељи, старатељи, учитељи и наставници се сакупљају у предворју школе да чују молитву коју упућује свештеник. Свештеник моли Бога да благослови децу која почињу нову школску годину.

То освећење које бива у нашим школама је један свети обичај. Наши стари преци, пре него што је дошао Христос на свет, су имали навику пре почетка сваког посла да се помоле. Имали су рито: “Са Богом започети”. Сваки почетак, дакле, бива са Богом. Међутим и у време када је наша домовина била у ропству од Турака и није било јавних школа, мали хришћани  на празник Воздвижења Часног Крста, 14/27 септембра  су се окупљали у манастирима и црквеним  двориштима  и започињали своју наставу са молитвом “Крсте Господњи, помози нам”, коју су понављали са сузама у очима. Колико су само то биле тешке године да би научили слова деца Грчке! Сада има пуно школа у Грчкој и има пуно више олакшица да би се деца образовала. Један разлог више да се моле и захваљују Богу.

Молитва је једна потреба, духовна потреба, коју осећа сваки човек, на којој страни света и да живи. Путописци који су путовали у земље дивљих племена која су живела у шумама који нису  имала  школе а  ни куће, него су живели у привременим колибама, тамо  су путописци видели да се  и они моле. Чим се ујутру појави Сунце, њихов поглавица  удара  у један бубањ, направљен од лавове коже  а тада сви клече и са повицима радости и захвалности поздрављају Сунце које излази. За свога Бога имају Сунце. Видите, да се и дивљаци(можда домородци ил друга реч) моле. Сви народи се моле. Ако се они моле, пуно више треба ми да се молимо, чија је религија једина истинита религија на целом свету.

***

Христос, који је основао Цркву, поручује, својим ученицима да воле молитву. Сам Христос је био непревазиђени пример молитвености. И на крсту, где је толико трпео за спасење света се молио.Молитва је нераздвојна од Христовог живота, као и од живота свих светитеља.И ви , децо моја, да се молите. Не само на почетку школске године, већ увек да се молите.

Молите се ујутру чим се пробудите. Захвалите Богу, што вас је чувао целу ноћ. Да се молите  сваки дан пре поласка у школу. Да молите Господа нашег Исуса Христа да вас просветли у учењу. Један познати научник је говорио, када је ишао у гимназију,  да је у  неким предметима као што је математика приметио потешкоће у разумевању, молио се и тражио божанско просветљење, и тако је успео да реши и најтеже задатке. Ово не значи да ће ученик занемарити учење и само се посветити молитви, зато што Христос не воли лењиве ученике. Он жели да су ученици марљиви. Да читају књиге и да прате пажљиво учитеље и наставнике, и када ученици чине све што се од њих захтева, онда Христос видећи њихову вољу и труд, чује молитву те изабране деце. Пробајте и уверићете се заиста, какву помоћ даје у учењу молитва.

Да се молите у подне, када седате за сто да ручате. Немојте заборавити да се захвалите Христу, који даје хлеб и све друге материјалне ствари. Без благослова Његовог земља би пресушила. Молите се и увече. Пре спавања, клекните и замолите Христа да вас сачува од сваког зла као што су у старо време говорили мали хришћани: “Свети анђеле, чувару мој свети, моли Бога за мене”.

Молите се не само сами, пробајте уверити и своју браћу и родитеље, као што сви заједно ручате   исто тако је добро и спасоносно да се сви чланови породице моле заједно. На жалост веома је мало породица где се отац, мајка и деца моле заједно. Тамо где је породична молитва, тамо је и опроштај, мир, љубав и срећа. Христос уједињује целу породицу. Уједињује је са заједничком молитвом. На жалост, у кућама  где се нико не моли,  сваки дан се чују само псовке и хуле.

***

Да се молите не само са члановима своје породице, већ се молите и заједно са својим друговима у школи. У старо доба сви ученици су у недељу ујутру се окупљали испред школе и заједно са својим учитељима и наставницима ишли у храм своје епархије и присуствовали литургији. То је био један леп призор, да неко види ученике у реду да иду сви заједно у цркву. Сада се тај заједнички одлазак у цркву укинуо. Не решавамо овде  зашто се укинуо тај свети обичај. Они који су га укинули, у неком другом случају, када треба да дође у школу неки велики научник, обавезују сву децу да буду на његовом дочеку. Велики, видите је министар, али је мали Христос кога смо позвани сваке недеље да дочекамо у храму вршећи свету литургију! На жалост у наше доба многе су стране настојале децу Грчке да спрече да иду у цркву, да се не моле, да не буду религиозни, са мало речи борили су се  да наша омладина постане нерелигиозна.

Али, ви, драга моја децо, сада када вас нико не обавезује да идете у цркву, сада треба да докажете да волите цркву. Немојте се угледати на ону децу, који док звони црквено звоно, спавају. Ви, мали хришћани, чим чујете звону у недељу, трчите у цркву. Тамо ћете пронаћи и другу децу која воле цркву. Станите поред њих са побожношћу и пажњом и пратите до краја свету литургију.  Ако сте спремни, причестите се светим тајнама. Тако, са заједничком молитвом коју ћете учинити заједно са другом децом и са божанским причешћем, узећете снаге да победите лукавог, да напредујете у својим предметима као и  у вери и у врлини. А када одрастете, сетићете се са ганућем  свих дана када сте са вашим добрим родитељима и учитељима ишли у цркву да се заједно молите.

***

Драга моја децо, заволите молитву. Свако ваше школско дело да започињете и да завршавате са молитвом. Молитва у школи. Молитва у кући. Молитва лична. Молитва породична. Молитва са друговима и другим хришћанима недељом у цркву. Као што ваша плућа стално удишу ваздух, тако исто непрестално треба   да се молите. Молитва нам је неопходна колико и ваздух. “Непрестално се молите”, препоручује нам апостол Павле, дакле, молите се без престанка.

С очинском љубави

ваш духовни отац