Трула јабука… (Το σάπιο μήλο) – MĂRUL STRICAT (SERBIAN)

Трула јабука…

(Το σάπιο μήλο)

σαπιο μηλοДрага моја децо, желим да вам дам један савет. Верујем да га нећете презрети. Верујем да ћете га послушати пажљиво и да ћете дати све од себе да га испуните. А, испуњавајући овај савет, уверићете се колико сам у праву.

Ви треба да ме послушате. Не само зато што сам ваш епископ и што имам свету дужност да поучавам и саветујем све, без изузетка, од најмањег до највећег по старости, већ и стога што сам старији и што носим на својим леђима толике године: много сам проживео, много сам искушења и невоља прошао, видео сам и чуо доста тога. Немојте, дакле, презрети, савет једног старог епископа.

Када сам био ваших година и ја сам ишао у гимназију и пуно сам читао. Читајући, умом ми је пролазила помисао да знам много више од тамо неког неписменог старца из мога села. Међутим, када сам за празнике отишао у моје село и говорио о свему што сам прочитао у књигама, један старац, који ме је слушао, увидео је моју горду помисао те ми рече:

– Дете моје, драго ми је што видим да читаш књиге и напредујеш у школи. Твој напредак нам причињава велику радост. Али припази да се не погордиш. Јер, ма колико ти научио у школама и на факултетима, то је веома мало и небитно пред узвишеним знањем. Кажеш да читаш књиге и можда себе сматраш великим зналцем и поносиш се тиме. Но једну књигу, по свој прилици, још ниси отворио. Ниси прочитао ни њену прву страну. Ако почнеш да читаш ту књигу, много ћеш се поучити, много ће ти користити…

На моје питање, која је то књига коју још нисам прочитао, тај старац ми је рекао:

– То је, дете моје, књига живота. Живот који смо проживели ми старци, са свим оним што смо видели и чули, јесте књига која учи. Зато послушај и нас старце у ономе што те саветујемо…

О, књиго живота! У њој је похрањено искуство, које своје поуке дубоко у срце усађује.

***

А сада, пре него што вам дам драгоцени савет, испричаћу вам једну анегдоту, која је повезана са њим.

… Било једном једно паметно дете. Ишла су му слова. Био је први у свему. Његов отац, сиромашни сељак, видећи напредак свога детета, одлучио је да дете, чим заврши основну школу, пошаље у гимназију. У то време било је веома мало гимназија, а она у коју би послао своје дете била је веома далеко, у престоници округа. Дете се уписало у гимназију и у првој години је био најбољи у свему па и у владању. Био је радост наставника и очев понос.

Међутим, у другој години дете је кренуло странпутицом. Његове оцене су почеле да падају. Од најбољег, умало да спадне на последњег и изгуби целу годину. Шта се догодило?

Дете се у граду, у којем је живело, уплело у лоше друштво. Деца која нису волела школу и која су бежала са наставе и шетала тамо-амо, те се скупљала на осамљеним местима, пушећи и чинићи друге гадости, таква деца су му се приближила. У почетку им се супротставио. Међутим, ускоро је клонуо и постао члан дружине. Где је сад школа? Где су сад предмети? Где је сад учење? Дете је лутало ноћима са другом децом, па ујутро није могло, као пре, да се пробуди и учи. Тако неначитан, ишао је у школу, и као што је било за очекивати, када га је наставник прозивао, није ништа знао. Први је постао последњи!

Дететов отац је сазнао за све то и ожалостио се. Одлучио је да га поучи на следећи начин. У дворишту њихове куће била је посађена јабука. Када је воћка сазрела, отац је узео једну корпу, напунио је најлепшим плодовима и послао је своме чеду. Дете је дошло на станицу и радосно преузело корпу са јабукама. Међутим, отворивши је, изненадио се видећи да су све јабуке труле. Писао је оцу, пожаливши се. Отац му је одговорио:

– Дете моје, примио сам твоје писмо. Жалиш се што су све јабуке труле. Знај, да сам ја са воћке узбрао најбоље плодове и ставио их у корпу. Ниједна јабука није била оштећена. Све су биле здраве. Али пре него што сам затворио корпу, ставио сам у средину једну трулу јабуку. То сам учинио намерно. Знао сам, док јабуке стигну на своје одредиште, да ће трула јабука покварити и све остале воћке. То се и догодило. И сада ми се жалиш. То ће се и теби догодити, ако наставиш да се дружиш са лошом децом. Преузећеш њихове мане и пакост. И ти ћеш иструлити, као и јабуке, и постати не само бескористан човек, већ и штетан. Дете моје, послушај мој савет: удаљи се од лошег друштва, пре него пропаднеш!

***

Тај савет, који је дао отац своме сину, дајем и ја свим ученицима и ученицама веронауке.

Децо моја, припазите добро! Немојте се дружити са децом која не воле Христа, никада не иду у цркву, говоре ружне речи и раде ружне ствари. Далеко да сте од такве деце! Једно такво лоше и изопачено дете јесте трула јабука. Може пренети злоћу и покварити у многочему и осталу децу.

Немојте презрети овај мој савет. Многа деца и омладинци су уништени, јер нису пазили на своје друштво и пријатеље. Када сам био ученик гимназије, догодио се један немио догађај, који ми је остао у сећању. Један одличан ђак, скупоцено дете добре породице, нестао је. Узалуд су несрећни родитељи претраживали сва острва и све луке. Нису га пронашли. Шта се догодило? Пао је у лоше друштво, које га је уништило.

Лоша друштва могу да униште и најбоље карактере. То што су говорили наши стари преци, преносећи нам из искуства, у то нас уверава и реч Божија. Отворите Нови завет и у Првој посланици Корићанима, глава 15, стих 33. пронађите ту изреку.

***

Драга моја децо, пазите се добро у дружењу са другом децом. Као што се уклањате од особе која је погођена заразном болешћу, бојећи се да се и сами не разболите, тако избегавајте и ону децу, која су скренула са пута Божијег и ходају стазом непомјаника, говорећи и чинећи ствари недоличне за једног хришћанина. Даље од такве деце! Тражите пријатеље у хришћанским круговима. Послушајте мој очински савет и нећете се никада покајати.

Са пуно љубави

ваш духовни отац

 

Source:www.augoustinos-kantiotis.gr

Lasă un răspuns

Adresa ta de email nu va fi publicată.

%d blogeri au apreciat: